Проф. др Александар Кавчић: Све за децу јер су она највеће благо једне нације

Основно образовање мора да буде бесплатно и доступно свима, па макар један „луди научник” потрошио искључиво свој новац да се то и оствари

(Фото Фондација „Алек Кавчић”)

Када је предавао на чувеном Харварду није се хвалио. Није то чинио ни када је направио осам патената из информационих технологија које користи цео свет. Није се прoмовисао ни када је доказао на суду да му је један од изума незаконито присвојила чувена компанија „Марвел технолоџис”. Није истицао на сав глас да су иза њега и колега тада стали најмоћнији амерички правници, на челу са онима из адвокатске канцеларије коју је водио отац Била Гејтса. Нити да су по њему, захваљујући научним заслугама, назване четири катедре на питсбуршком универзитету Карнеги Мелон, на ком предаје.

Али је зато проф. др Александар Кавчић поприличан одјек у овдашњој јавности оставио пред православну Нову годину, када је српској деци поклонио бесплатне уџбенике за трећи и седми разред. Поставио их је за слободно коришћење на сајту своје Фондације „Алек Кавчић” најавивши да ће ускоро омогућити и штампање тих књига у боји за свега два динара по страници. Свестан да ће налетети на контранападе у које је одмах кренула издавачка конкуренција на тржишту, чију вредност крију „као змија ноге”.

Која, чим се дотакне тема њиховог профита, потеже претње тужбама, али не и уз доказе „црно на бело” да нису у праву медији када повремено објаве да поменута вредност стиже до вртоглаве суме од више десетина милиона евра. Овај инжењер и научник још не жели да обелодани када ће за слободно коришћење српским ђацима понудити све књиге за основну школу. Али за „Политику” открива да у комплетима неће бити само издања Завода за уџбенике, већ и других домаћих издавача, за која је платио ауторска права.

Откупили сте и један део штампаних уџбеника од завода, шта ћете урадити са њима?

Откупили смо десетине хиљада штампаних издања од Завода за уџбенике. План нам је да их дарујемо ђацима у малим сеоским школама уколико се те школе званично определе за коришћење њихових књига.

Има ли разлике у квалитету ваших уџбеника и оних које нуде остали издавачи?

Нема разлике у квалитету, већ само у цени. Уколико неки уџбеник добије одобрење Министарства просвете, то му је печат квалитета. Не постоји друго квалитативно мерило, јер да постоји, министарство би га увело. Сви уџбеници на сајту Фондације „Алек Кавчић”, besplatnabiblioteka.com, имају одобрење министарства. План и програм који је оно прописало мора пратити уџбеник било ког издавача. Отворите било који буквар и, без обзира на име издавача у њему, видећете да се слово „А” једнако пише у сваком. Отворите било који уџбеник из математике за седми разред, и видећете да је Питагорина теорема истоветна у сваком од њих. Постоји само разлика у квалитету наставе, а то није надлежност издавача, већ наставника. Добар предавач ће једнако добро предавати пратећи било који одобрен уџбеник, па чак и да је одштампан у црно-белој техници. А лошем предавачу ниједан уџбеник неће ваљати. Верујте да је тако. И ја сам предавач, додуше на факултету, али знам шта говорим.

Критични сте према страним издавачима. Зар не мислите да је добро да странци инвестирају у Србију? 

И ја сам инвеститор. И ја у Србију улажем свој новац зарађен у иностранству. И то вероватно више него било који страни издавач јер фондација финансира писање својих уџбеника, а поред тога откупљује и штампане заводове, као и право да их промовише на интернету. То је двострука инвестиција. Разлика између нас и страног издавача је што ми то радимо за добробит Србије без икакве добити, а страног издавача искључиво занима профит и спреман је да черупа родитеље деце у Србији зарад њега. И још нешто, страни издавач корупцијом осваја тржиште, а ми не. Ми смо свесни да корупција разара морално ткиво ове нације.

Не говорите похвално о њима, а ту има светски познатих издавачких имена, зар се не плашите тужбе?

Зашто да се плашим тужбе? Не радимо ништа противзаконито. Фондација постоји у Америци и у Србији. Ако било шта радимо против закона, затвориће нам је много пре у Америци него овде. Нема говора ни о пореској утаји. У Америци се иде у затвор за њу, а ја ћу за који дан сести у авион и слетети у САД и нико ме тамо неће ухапсити, видећете. А о страном, конкретно немачком издавачу, не говоре похвално ни немачки медији. Подсетићу да је још 2018. немачки Дојче веле објавио текст „Буквар за масне профите” (https://www.dw.com/sr/bukvar-za-masne-profite/a-43949670) у коме описујући рад страног издавача пише „да издавачи поткупљују наставнике”. Ако уопште има места за неку тужбу, онда немачки издавач треба да тужи њихов медиј на свом терену, у Немачкој.

Удружење издавача уџбеника тврди да је прича о бесплатним школским књигама пуштена „због политичке промоције једне особе”, колико су у праву?

Који се то политичар бави политичком промоцијом након избора? Политички избори су прошли. Али су у току неки други. Бирају се уџбеници за трећи и седми разред. Не, ово није политичка борба. Ово је борба две технологије. Једна је супериорна и јефтина.

Друга је инфериорна и скупа. Инфериорну технологију у Србији промовише страни издавач. А јасно је да ће супериорна технологија победити. Наизменична струја је победила једносмерну. Није Тесла измислио наизменичну струју, а док је причао о њеним предностима, нико га није слушао. Тек када је демонстрирао мотор на наизменичну струју, ствар је била јасна. Предлагачи супарничке инфериорне технологије су му тада лепили етикете да његова наизменична струја „убија људе”, али ни то није одвраћало Теслу. Слично је са овим бесплатним уџбеницима, преносивим документима, такозваним пе-де-ефовима, који представљају супериорну технологију у односу на ону коју промовише страни издавач. Дигитални уџбеник и дигитална учионица страног издавача су инфериорни јер захтевају непрестану интернет везу да би се листао уџбеник. План страног издавача је да држава Србија финансира ту скупу инфраструктуру, а родитељи да плаћају скупе уџбенике, и прескуп приступ дигиталном садржају. Наша фондација није измислила пе-де-еф, већ је само демонстрирала да је преносиви документ супериорна јефтинија технологија, јер је корисник може преузети са интернета и преносити са компјутера, на меморију, па и на папир. Предлагачи инфериорне технологије ми сада лепе етикете „политичка промоција” и „уназађивање образовања”. Само што не кажу да бесплатни уџбеник „убија људе” на улици, као тобоже Теслина наизменична струја. А епилог ће бити да ће супериорна технологија победити. Ја само, ћутећи, треба да издржим нападе, а технологија ће сама да одради своје, као што је увек било кроз историју.

Поверили сте ми да не бисте одбили место министра просвете, али у другачијем саставу владе, зар ту нема политике? 

Моје схватање политике није борба за гласове који ће једној индивидуи омогућити да влада над потчињенима. Политика је вештина остваривања циљева од општег заједничког интереса. Политика је свуда око нас, од питања колико се здраво хранимо, до висине пореза који плаћамо, или начина на који организујемо одбрану од потенцијалног спољног непријатеља. Истински политички циљ није доћи на власт и „харати”, већ наћи начин да се оствари опште добро. Било би идеално када би сви ми захтевали од политичара да нам демонстрирају да умеју било шта да остваре и пре доласка на власт. Само тако бисмо могли да будемо сигурни да ће остваривати своја обећања када једном буду у позицији да управљају.

Министарство просвете је најинтересантније ресорно министарство. Оно управља развојем деце у људе. Из тог министарства имате шансу да својим делом оставите траг који ће трајати један читав радни, и животни век људи који су данас деца. Многи политичари не желе то министарство за себе, јер ту „нема пара”. А у ствари је супротно, у просвети је истинско богатство. Деца су највеће благо једне нације. У овој влади седе министри плагијатори доктората. Ја сам неко коме је био украден докторат, и знам како изгледа када вам краду интелектуалну својину. Иза сваког плагијатора, постоји и жртва, особа од које је он преписао докторат. Да је систем фер, на место министра требало би да дође она особа од које је преписано. А људи који плагијаторе постављају на министарске позиције треба да се замисле шта раде, јер њиховим именовањем на кључна места у држави, они директно кидају морално ткиво сопствене нације.

Имате породицу, научну каријеру на завидном нивоу и милионску своту на рачуну, шта вам то не да мира па сте покренули ову борбу против ветрењача?

Веома ми је стало да свако дете у Србији има право на то, без обзира да ли долази из града или са села, из богате или сиромашне породице. Основно образовање мора да буде бесплатно и  једнако доступно свима, па макар и један луди научник потрошио искључиво свој новац да се то и оствари. Знате, нека мала фирма, која данас можда нема никаквог удела у тржишту уџбеника, ће преузети бизнис модел начињен према технолошком решењу које је Фондација „Алек Кавчић” показала и може доћи у ситуацију да постане монополиста. Неће то бити моја фондација јер је она непрофитна организација. Да се то не би догодило, најбоље је да држава реагује и Заводу за уџбенике додели статус „јавног сервиса” који би бесплатно свој садржај слао на интернет. Ако и поред тога нека приватна издавачка кућа нађе начин да послује, биће добро за све. И РТС је јавни сервис, шаље свој садржај бесплатно у етар, па опет има конкуренцију.


Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.